životna sredina

World Value Survey

Naziv baze podatakaWorld Value Survey (WVS)
(Globalno ispitivanje stavova)
Institucija World Value Survey Association, Stockholm, Sweden
(Asocijacija za globalno ispitivanje stavova, Stokholm, Švedska)
Vrsta institucije Akademska/naučna/međunarodna
Vrsta baze podataka Istraživanja javnog mnjenja
Veza sa drugim bazama podatakaAfrobarometer, Arab Barometer, Asian Barometer, Eurobarometer, European Social Survey, European Values Study, Gallup International, World Poll, Global Barometer Surveys, Latino Barometro, Pew Global Surveys, World Association of Public Opinion Research
Opis baze podatakaBaza obuhvata podatke o promenama stavova, vrednostima i motivaciji ljudi širom sveta. Istraživači u oblasti politikologije, sociologije, socijalne psihologije, antropologije i ekonomije koriste ovu bazu za analizu tema poput ekonomskog razvoja, demokratizacije, religije, rodne ravnopravnosti, socijalnog kapitala i ličnog blagostanja. Podatke koriste i vladini zvaničnici, novinari, studenti, kao i saradnici u UN-Habitat, UNDP, Svetska banka itd., kako bi ispitali povezanost kulturnih faktora i razvoja.
Varijableindikatori su grupisani u 14 kategorija: razvoj demokratije, tolerancija prema strancima i etničkim manjinama, ravnopravnost polova, uloga religije i promena stepena religioznosti, uticaj globalizacije, stavovi o životnoj sredini, posao, porodica, politika, nacionalni identitet, kultura, različitost, nebezbednost i subjektivni osećaj blagostanja
Obim jedinica61 država (u poslednjem krugu istraživanja)
Vremenski obuhvat1981-2014. (u toku je sedmi krug istraživanja za period 2014-2018)
MetodologijaWVS kao osnovni metod prikupljanja podataka koristi ankete. Uzorak se najčešće utvrđuje na osnovu izvoda iz nacionalnih demografskih statističkih podataka. Osnovne faze istraživanja su uzorkovanje, dizajn upitnika, prikupljanje podataka, analiza prikupljenih podataka i pisanje izveštaja.
Format podatakaPDF, XSL, SPSS, STAT, SAS, ACSII
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)http://www.worldvaluessurvey.org/WVSContents.jsp
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresawww.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp
KomentarN/A

Radovi:

  1. Ahern, K. R., Daminelli, D., & Fracassi, C. (2015). Lost in Translation? The Effect of Cultural Values on Mergers Around the World. Journal of Financial Economics, 117(1), 165-189.
  2. Campante, F. R., & Chor, D. (2012). Why was the Arab World Poised for Revolution? Schooling, Economic Opportunities, and the Arab Spring. The Journal of Economic Perspectives, 26(2), 167-187.
  3. Easterlin, R. A. (2015). Happiness and Economic Growth – The Evidence. In: W. Glatzer, L. Camfield, V. Møller & M. Rojas (Eds.). Global Handbook of Quality of Life (pp. 283-299). Dordrecht: Springer Netherlands.
  4. Martinneli, A. (2015). From World System to World Society? Journal of World-Systems Research, 11(2), 241-260.
  5. Stevenson, B., & Wolfers, J. (2013). Subjective Well-Being and Income: Is There Any Evidence of Satiation?. The American Economic Review, 103(3), 598-604.
  6. Tausch, A., & Heshmati, A. (2016). Islamism and Gender Relations in the Muslim World as Reflected in Recent World Values Survey Data. Society and Economy, 38(4), 427-453.
  7. Valente, R. R., & Berry, B. J. (2016). Dissatisfaction with City Life? Latin America Revisited. Cities, 50, 62-67.
  8. Van de Vijver, F. J., Van Hemert, D. A., & Poortinga, Y. H. (Eds.) (2015). Multilevel Analysis of Individuals and Cultures. London: Psychology Press.

World Development Indicators Online

Naziv baze podatakaWorld Development Indicators Online
(Onlajn baza indikatora svetskog razvoja)
Institucija World Bank, Washington, D.C., USA
(Svetska banka, Vašington, SAD)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Baza indikatora
Veza sa drugim bazama podatakaPodaci iz baza podataka međunarodnih organizacija i institucija, i zvaničnih državnih statističkih podataka
Opis baze podatakaU bazi su prikazani podaci o razvoju, uključujući procene na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Obuhvaćeno je oko 20 tema: poljoprivreda i ruralni razvoj, efikasnost pomoći, klimatske promene, ekonomija i razvoj, edukacija, energetika i rudarstvo, životna sredina, spoljni dug, finansijski sektor, pol, zdravlje, infrastruktura, socijalna zaštita, siromaštvo, privatni sektor, nauka i tehnologija, socijalni razvoj, trgovina, urbani razvoj.
Varijable1.345 indikatora svrstanih u 10 kategorija: obrazovanje, životna sredina, ekonomska politika i javni dug, finansijski sektor, zdravlje, infrastruktura, socijalna zaštita i rad, siromaštvo, privatni sektor i trgovina, javni sektor
Obim jedinica217 država, uključujući države koje više ne postoje
Vremenski obuhvat1960-2016.
MetodologijaPodaci sadržani u ovoj bazi prikupljani su iz otvorenih izvora podataka: zvaničnih registara, administrativnih zapisa i nacionalnih računa. Neki podaci generisani su zasebnim istraživanjima, kao što su istraživanja domaćinstava, istraživanja javnog zdravlja, istraživanja radne snage.
Format podataka XLS/CSV, PDF, iOS/Android
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)http://data.worldbank.org/about
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://data.worldbank.org/data-catalog/world-development-indicators
KomentarN/A

Radovi:

  1. Billger, S. M., & Goel, R. K. (2009). Do Existing Corruption Levels Matter in Controlling Corruption?: Cross-Country Quantile Regression Estimates. Journal of Development Economics, 90(2), 299-305.
  2. Burns, T., et al. (2007). The Effectiveness of Supported Employment for People with Severe Mental Illness: A Randomized Controlled Trial. The Lancet, 370(9593), 1146-1152.
  3. Javid, M., & Sharif, F. (2016). Environmental Kuznets Curve and Financial Development in Pakistan. Renewable and Sustainable Energy Reviews, 54, 406-414.
  4. Oishi, S., & Kesebir, S. (2015). Income Inequality Explains why Economic Growth does not Always Translate to an Increase in Happiness. Psychological Science, 26(10), 1630-1638.
  5. Wang, E. C. (2007). R&D Efficiency and Economic Performance: A Cross-Country Analysis Using the Stochastic Frontier Approach. Journal of Policy Modeling, 29(2), 345-360.

Projekti:

  1. World Bank (2014). India – Technology Center Systems Program Project. Washington, D.C.; World Bank Group. http://documents.worldbank.org/curated/en/2014/04/19368603/india-technology-center-systems-program-project
  2. World Bank (2014). Mozambique – Second Agriculture Development Policy Operation Program. Washington, D.C.: World Bank Group. http://documents.worldbank.org/curated/en/2014/03/19196091/mozambique-mz-second-agriculture-development-policy-operation-agdpo-2

UNdata

Naziv baze podatakaUNdata
(Portal UNdata)
Institucija United Nations Statistics Division, New York, USA
(Odeljenje za statistiku Ujedinjenih nacija, Njujork, SAD)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Agregat više baza
Veza sa drugim bazama podatakaPortal omogućava direktan pristup bazama podataka Ujedinjenih nacija, specijalizovanih agencija UN, kao i bazama podataka međunarodnih organizacija i institucija kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)
Opis baze podatakaU portalu su objedinjene glavne baze podataka Ujedinjenih nacija i agencija UN. Korisnicima je na taj način omogućen direktan pristup velikom broju statističkih podataka s jednog mesta. Namenjen je donosiocima političkih odluka, istraživačima, studentima, kao i svima koji su zainteresovani za podatke koje obuhvata.
Varijable20 kategorija: kriminal, obrazovanje, energetika, životna sredina, finansije, hrana i poljoprivreda, rod, zdravlje, HIV/AIDS, ljudski razvoj, baze indikatora, industrija, informacione i komunikacione tehnologije, rad, nacionalni računi, zvanična razvojna pomoć, stanovništvo, izbeglice, turizam, trgovina
Obim jedinica35 baza podataka sa preko 60 miliona jedinica
Vremenski obuhvatZavisi od konkretne baze podataka
MetodologijaPortal prikazuje podatke zvaničnih statističkih agencija država i podatke koji su prikupljeni od strane Odeljenja za statistiku UN, agencija UN i drugih međunarodnih agencija, kao i njihove procene i projekcije. Svi podaci sadržani u ovoj bazi su predstavljeni kao i u primarnim izvorima, bez ikakvih modifikacija od strane Odeljenja za statistiku UN.
Format podatakaHTML, XML, XLS/CSV
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)N/A
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://data.un.org/
KomentarN/A

Radovi:

  1. Ahmed, S., Li, Q., Liu, L., & Tsui, A. O. (2012). Maternal Deaths Averted by Contraceptive Use: An Analysis of 172 Countries. The Lancet, 380(9837), 111-125.
  2. Bijlsma, M., Dubovik, A., & Straathof, B. (2015). How Does Financial Market Structure Affect the Impact of a Banking Crisis? Economics Letters, 135, 144-147.
  3. Felbermayr, G. J., & Toubal, F. (2012). Revisiting the Trade-Migration Nexus: Evidence from New OECD Data. World Development, 40(5), 928-937.
  4. Sereti, I., Folkers, G. K., Meintjes, G., & Boulware, D. R. (2015). Towards a Scalable HIV Cure Research Agenda: The Role of Co-Infections. Journal of Virus Eradication, 1(4), 269–271.
  5. Wamala, S., Breman, A., Richardson, M. X., & Loewenson, R. (2010). Can the Millennium Development Goals Database be Used to Measure the Effects of Globalisation on Women’s Health in Sub-Saharan Africa? A Critical Analysis. Scandinavian Journal of Public Health, 38(4), 18-28.

International Human Development Indicators – Country Profiles

Naziv baze podatakaInternational Human Development Indicators - Country Profiles
(Međunarodni indikatori ljudskog razvoja UNDP - profili država)
Institucija United Nations Development Programme (UNDP), New York, USA
(Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Njujork, SAD)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Baza indiktora i indeksa
Veza sa drugim bazama podatakaN/A
Opis baze podatakaU bazi su prikazani podaci o ljudskom razvoju država. Odnose se na ekonomiju, zdravstvo, obrazovanje, bezbednost, komunikacije i sl. Kancelarija za Izveštaj o ljudskom razvoju objavljuje pet različitih indeksa: Indeks ljudskog razvoja, Prilagođeni indeks ljudskog razvoja, Indeks rodnog razvoja, Indeks rodne nejednakosti i Indeks multidimenzionalnog siromaštva.
Varijable13 indikatora: zdravlje, obrazovanje, prihodi, nejednakost, rod, siromaštvo, rad, zaposlenje i ranjivost, ljudska bezbednost, trgovina i finansijski tokovi, mobilnost i komunikacije, održivost životne sredine, demografija
Obim jedinica188 država
Vremenski obuhvat1990-2016.
MetodologijaPodaci se prikupljaju iz otvorenih izvora podataka i baza koje kreiraju druge agencije UN. Na osnovu prethodno definisanih formula izračunava se svaki pojedinačni indeks.
Format podatakaHTML, PDF, XLS, DOCX
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)N/A
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://hdr.undp.org/en/countries
KomentarN/A

Radovi:

  1. Amekudzi, A. A., Ramaswami, A., Chan, E., Lam, K. C., Hon Meng, W., & Zhu, D. (2011). Contextualizing Carbon Reduction Initiatives: How Should Carbon Mitigation be Addressed by Various Cities Worldwide?. Carbon Management, 2(4), 363-365.
  2. Bilbao-Ubillos, J. (2013). Another Approach to Measuring Human Development: The Composite Dynamic Human Development Index. Social Indicators Research, 111(2), 473-484.
  3. Kuhn, R. (2012). On the Role of Human Development in the Arab Spring. Population and Development Review, 38(4), 649-683.
  4. Mac Ginty, R. (2013). Indicators+: A Proposal for Everyday Peace Indicators. Evaluation and Program Planning, 36(1), 56-63.
  5. Nivette, A. E., & Eisner, M. (2013). Do Legitimate Polities Have Fewer Homicides? A Cross-National Analysis. Homicide Studies, 17(1), 3-26.
  6. Onda, K., LoBuglio, J., & Bartram, J. (2012). Global Access to Safe Water: Accounting for Water Quality and the Resulting Impact on MDG Progress. International Journal of Environmental Research and Public Health, 9(3), 880-894.
  7. Svenson, N. (2013). Research and Development in Central America: Panorama and Prospects for International Cooperation. Higher Education,65(5), 661-676.
  8. Takács, J., & Szalma, I. (2011). Homophobia and Same-Sex Partnership Legislation in Europe. Equality, Diversity and Inclusion: An International Journal, 30(5), 356-378.

FAOSTAT

Naziv baze podatakaFAOSTAT – FAO’s Corporate Statistical Database
(FAOSTAT – Statistička baza podataka FAO)
Institucija Food and Agriculture Organization of the United Nations¬ (FAO), Rome, Italy
(Organizacija UN za hranu i poljoprivredu, Rim, Italija)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Baza indikatora, statistički izveštaji, infografici
Veza sa drugim bazama podatakaN/A
Opis baze podatakaU bazi su prikazani statistički podaci na nacionalnom i regionalnom nivou iz oblasti poljoprivrede, ishrane, ribarstva i šumarstva. Pored toga, postoje podaci o obradivom zemljištu i populaciji. Podaci iz baze namenjeni su za upotrebu kako u naučne, tako i u praktične svrhe.
Varijable14 kategorija: proizvodnja, trgovina, poljoprivreda, upotreba zemljišta, bezbednost hrane, indikatori životne sredine, bilans hrane, cene, investicije, populacija, đubrivo i pesticidi, šumarstvo, indikatori istraživanja i razvoja u oblasti poljoprivrede, pomoć u hrani
Obim jedinica245 država i teritorija
Vremenski obuhvat1950-2017.
MetodologijaPodaci iz baze prikupljeni su iz javno dostupnih izvora, kao i upitnika koje Organizacija UN za hranu i poljoprivredu povremeno šalje vladama država.
Format podatakaHTML, CSV, XLS
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)N/A
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://faostat3.fao.org/home/E
KomentarN/A

Radovi:

  1. Erb, K. H. (2012). How a Socio-Ecological Metabolism Approach Can Help to Advance Our Understanding of Changes in Land-Use Intensity. Ecological economics, 76, 8-14.
  2. Godfray, H. C. J., et al. (2010). Food Security: The Challenge of Feeding 9 Billion People. Science, 327(5967), 812-818.
  3. Ingram, J. S. I., Gregory, P. J., & Izac, A. M. (2008). The Role of Agronomic Research in Climate Change and Food Security Policy. Agriculture, Ecosystems & Environment, 126(1), 4-12.
  4. Kindermann, G. E., McCallum, I., Fritz, S., & Obersteiner, M. (2008). A Global Forest Growing Stock, Biomass and Carbon Map Based on FAO Statistics. Silva Fennica, 42(3), 387-396.
  5. Müller, A., Schmidhuber, J., Hoogeveen, J., & Steduto, P. (2008). Some Insights in the Effect of Growing Bio-Energy Demand on Global Food Security and Natural Resources. Water Policy, 10(1), 83-94.
  6. Ray, D. P., Nayak, L., Ammayappan, L., & Nag, D. (2013). Energy Conservation Drives for Efficient Extraction and Utilization of Banana Fibre. International Journal of Emerging Technology and Advanced Engineering, 3(8), 296-310.

Failed and Fragile States

Naziv baze podatakaFailed and Fragile States
(Neuspele i slabe države)
Institucija Country Indicators for Foreign Policy, Carlton University, Ottawa, Canada
(Indikatori spoljne politike država, Univerzitet Karlton, Otava, Kanada)
Vrsta institucije Akademska/naučna
Vrsta baze podataka Agregat više baza, baza indikatora
Veza sa drugim bazama podatakaFreedom House, Transparency International, Polity IV Project, CIA World Factbook, UCDP/PRIO Armed Conflict Dataset, Battle Deaths Dataset, Fragile States Index, Global Terrorism Database, baze specijalizovanih agencija UN
Opis baze podatakaBaza je nastala kao rezultat istraživanja o neuspelim i slabim državama, koje je imalo za cilj da ispita slabost država kroz kombinovanje preciznih strukturnih podataka i praćenje dinamike događaja. Strukturni podaci grupisani su prema indikatorima koji se odnose na vlast/vladavinu, ekonomiju, bezbednosti i kriminal, ljudski razvoj, demografiju i životnu sredinu. Bitan deo koji je obuhvaćen ovom bazom podataka je prikazivanje indeksa slabosti, predstavljanje celokupne slike slabosti jedne države i njenih trendova.
Varijable78 indikatora podeljenih u šest grupa: vlast/vladavina, ekonomija, bezbednost i kriminalitet, ljudski razvoj, demografija, životna sredina. U pregledu država postoje četiri indikatora: indeks slabosti, autoritet, legitimnost, kapacitet, rod
Obim jedinica200 država i teritorija
Vremenski obuhvat2010, 2011, 2012.
MetodologijaPodaci se prikupljaju iz različitih otvorenih izvora, uključujući baze koje kreiraju brojne međunarodne vladine i nevladine organizacije, kao i nacionalni (kanadski) izvori podataka. Države se za svaku strukturnu grupu indikatora rangiraju na skali 1-9 (najbolji skor je 1, a najgori 9). Ocena za stabilnost neke države dodeljuje se i za svaku grupu indikatora posebno, kao i za agregatni indeks.
Format podatakaHTML, PDF
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)https://carleton.ca/cifp/failed-fragile-states/data-and-methodology/
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttps://carleton.ca/cifp/failed-fragile-states/
KomentarN/A

Radovi:

  1. Bertocchi, G., & Guerzoni, A. (2012). Growth, History, or Institutions: What Explains State Fragility in Sub-Saharan Africa?. Journal of Peace Research, 49(6), 769-783.
  2. Bertocchi, G., & Guerzoni, A. (2011). The Fragile Definition of State Fragility. Rivista italiana degli economisti, 16(2), 339-356.
  3. Nay, O. (2013). Fragile and Failed States: Critical Perspectives on Conceptual Hybrids. International Political Science Review, 34(3), 326-341.

Ecological Footprint

Naziv baze podatakaEcological Footprint
(Ekološki otisak)
Institucija Global Footprint Network, Oakland, USA
(Mreža za globalni ekološki otisak, Ouklend, SAD)
Vrsta institucije Nevladina
Vrsta baze podataka Agregat više baza, infografici
Veza sa drugim bazama podatakaFAO, IEA, UN Comtrade, Intergovernmental Panel for Climate Change
Opis baze podatakaUzimajući u obzir odnos ponude i potražnje u prirodi, ekološki otisak predstavlja meru kojom se iskazuje koliko je biokapaciteta (biološki produktivnih delova zemlje i vode) potrebno za zadovoljenje čovekovih potreba (potreba za resursima i odlaganjem otpada koji čovek stvara). Na taj način, akademskoj, stručnoj, ali i široj javnosti na raspolaganju su podaci o brzini kojom trošimo prirodne resurse. Merenjem otiska određene populacije – pojedinaca, gradova, poslovne zajednice, naroda ili čitavog čovečanstva – dobija se procena ljudskog pritiska na planetu Zemlju (opterećenosti planete) što pomaže efikasnijem upravljanju ekološkim resursima.
VarijableU okviru proizvodnje neophodne za zadovoljenje ljudskih potreba postoji pet varijabli: poljoprivredna proizvodnja, uzgoj stoke, uzgoj ribe i drugih kultivisanih vodenih zajednica, proizvodnja drvne šumske građe i proizvodnja ugljen-dioksida. Tipovi zemlje koja se koristi za zadovoljenje ljudskih potreba izraženi su preko šest varijabli: njive, pašnjaci, morski i slatkovodni ribnjaci, šume, oblasti koje služe neutralizaciji emisija otpada (trenutno samo u pogledu ugljen-dioksida) i naseljene oblasti predviđene za smeštaj ljudi i druge infrastrukture.
Obim jedinica242 države i teritorije
Vremenski obuhvat1961-2013.
MetodologijaPodaci se prikupljaju iz brojnih izvora poput baza podataka UN agencija (FAO, IEA, UN Comtrade i drugi statistički podaci UN), Međuvladinog panela o klimatskim promenama, kao i studija predstavljenih u naučnim časopisima i tematskim zbornicima. Prema zadatoj formuli, kombinacijom odgovarajućih varijabli i određenih koeficijenata (faktor prinosa i faktor ekvivalencije), izračunava se ukupni ekološki otisak izražen (najčešće) u globalnim hektarima (gha), kao i ukupni biokapacitet na planeti Zemlji.
Format podatakaCSV, HTML, PDF
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)http://www.footprintnetwork.org/faq/
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://www.footprintnetwork.org/our-work/ecological-footprint/
KomentarNa stranici http://www.footprintnetwork.org/ecological_footprint_nations/ nalazi se interaktivna mapa sveta na kojoj je moguće pretraživati podatke o državama koje karakteriše ekološki deficit, odnosno ekološke rezerve, podatke o ukupnom ekološkom otisku i otisku po glavi stanovnika, kao i podatke o ukupnom biokapacitetu i biokapacitetu po glavi stanovnika za period 1961-2012.

Radovi:

  1. Baabou, W., Grunewald, N., Ouellet-Plamondon, C., Gressot, M., & Galli, A. (2017). The Ecological Footprint of Mediterranean Cities: Awareness Creation and Policy Implications. Environmental Science & Policy, 69, 94-104.
  2. Iha, K., Poblete, P., Panda, D., & Sebastian, W. (2015). A Footprint Analysis of ASEAN: Ensuring Sustainable Development in an Increasingly Resource Constrained World. Asian Biotechnology & Development Review, 17(2), 57-67.
  3. Clarvis H., Halle, M., Mulder, I., & Yarime, M. (2014). Towards a New Framework to Account for Environmental Risk in Sovereign Credit Risk Analysis. Journal of Sustainable Finance & Investment, 4(2), 147-160.
  4. Li, X., Tian, M., Wang, H., Wang, H., & Yu, J. (2014). Development of an Ecological Security Evaluation Method Based on the Ecological Footprint and Application to a Typical Steppe Region in China. Ecological Indicators, 39, 153-159.
  5. Huang, Q., Wang, R., Ren, Z., Li, J., & Zhang, H. (2007). Regional Ecological Security Assessment Based on Long Periods of Ecological Footprint Analysis. Resources, Conservation and Recycling, 51(1), 24-41.

Disaster Information Management System – DesInventar

Naziv baze podatakaDisaster Information Management System - DesInventar
(Sistem upravljanja informacijama o katastrofama)
Institucija United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNISDR), Geneva, Switzerland
(Kancelarija UN za smanjenje rizika od katastrofa, Ženeva, Švajcarska)

United Nations Development Programme (UNDP), New York, USA
(Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Njujork, SAD)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Baza događaja, infografici
Veza sa drugim bazama podatakaN/A
Opis baze podatakaU bazi su prikazani podaci o katastrofama malog, srednjeg i velikog intenziteta. Cilj kreatora baze bio je da se ponudi izvor podataka koji bi omogućio da se na sistematičan način analiziraju trendovi katastrofa i njihove posledice.
VarijableVarijable predstavljaju posledice katastrofa i svrstane su u 4 grupe: ljudske žrtve (mrtvi, nestali, povređeni, pogođeni nesrećom, žrtve, evakuisani, raseljeni), posledice po domaćinstva (oštećene kuće, uništene kuće, posledice po useve i šume u hektarima, uginula stoka i živina), posledice po infrastrukturu (obrazovne institucije, bolnice, štete na putevima, uticaji na komunikaciju, električnu energiju, industriju, na zdravstveni sektor, kanalizaciju, mogućnost snadbevanja vodom) i ekonomski gubici (u lokalnoj valuti i u dolarima).
Podatke je moguće pretraživati i prema tipu katastrofe: poplave, požari, klizišta, suše, šumski požari, kiše, oluje, zemljotresi, gromovi, snežne oluje, mrazevi, grad, bujične poplave, cikloni, nanosi, bure, hladni i topli talasi, vulkanske erupcije, magla, lavine, cunami, obalne erozije, tornado, peščane oluje, erozije.
Obim jedinica84 države
Vremenski obuhvat1970-2013.
MetodologijaIzvori podataka su izveštaji nacionalnih agencija za vanredne situacije, kao i organizacija zaduženih za pružanje pomoći, zatim akademska istraživanja i medijsko izveštavanje. Ti podaci obrađuju se preko softvera koji ima dve glavne komponente. Modul „Administracija i unos podataka“ služi za unos podataka u unapred definisana polja poput prostornih i vremenskih podataka, vrste događaja i uzroka, kao i podataka koji se odnose na direktne i indirektne posledice (umrli, oštećene kuće, infrastruktura i ekonomski sektor). Modul „Analiza“ omogućava pristup bazi podataka putem upita koji mogu uključivati odnose između različitih varijabli efekata, vrsta događaja, uzroka, lokacija, datuma itd. Ovaj modul omogućava da se podaci istovremeno prikazuju u tabelama, grafikonima i tematskim mapama.
Format podatakaXLS, HTML
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)http://www.desinventar.net/whatisdesinventar.html
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://www.desinventar.net/index_www.html
KomentarOsnovni pristup omogućen je preko besplatnog softvera kojim se podaci mogu preuzimati bez ograničenja.

Radovi:

  1. Marulanda, M.C., Cardona, O.D. & Barbat, A.H. (2010). Revealing the Socioeconomic Impact of Small Disasters in Colombia Using the DesInventar Database. Disasters, 34(2), 552-570.
  2. Shrestha, M.S. (2008). Impacts of Floods in South Asia. Journal of South Asia Disaster Studies, 1(1), 85-106.
  3. Runfola, D.M., Romero-Lankao, P., Jiang, L., Hunter, L.M., Nawrotzki, R. & Sanchez, L. (2015). The Influence of Internal Migration on Exposure to Extreme Weather Events in Mexico. Society & Natural Resources, 29(6), 750-754.
  4. Margottini, C., Delmonaco, G. & Ferrara, F. (2011). Impact and Losses of Natural and Na-Tech Disasters in Europe (Chapter: Inside Risk: A Strategy for Sustainable Risk Mitigation) Milano: Springer, 93-129.

AQUASTAT

Naziv baze podatakaAQUASTAT – FAO’s Information System on Water and Agriculture
(AKVASTAT – Informacioni sistem FAO o vodi i poljoprivredi)
Institucija UN Food and Agriculture Organization (FAO), Rome, Italy
(Organizacija UN za hranu i poljoprivredu, Rim, Italija)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Baza indikatora, infografici
Veza sa drugim bazama podatakaN/A
Opis baze podatakaPodaci pokrivaju sledeće teme: geografija, klima i populacija, ekonomija, poljoprivreda i bezbednost hrane, vodni resursi, međunarodna pitanja o vodi, upotreba vode, navodnjavanje i odvodnjavanje, upravljanje vodom, politika i zakonodavstvo u vezi s vodnim resursima, životna sredina i zdravlje, izgledi za upravljanje vodom u poljoprivredi. Baza je namenjena studentima, istraživačima, donosiocima političkih odluka, medijima i drugima.
VarijablePreko 180 varijabli svrstanih u šest kategorija: geografija i populacija, vodni resursi, upotreba vode, razvoj sistema navodnjavanja i odvodnjavanja, očuvanje poljoprivrede i sakupljanje vode, životna sredina i zdravlje
Obim jedinicaPreko 220.000 podataka o 200 država
Vremenski obuhvat1960-2017.
MetodologijaPodaci iz baze generisani su na osnovu istraživanja sprovedenih na nacionalnom i subnacionalnom nivou. Prilikom istraživanja koriste se upitnik i smernice sa detaljnim definicijama i uputstvom za rad na terenu. Podaci se sakupljaju, potom analiziraju kroz nekoliko faza, a zatim predstavljaju kao publikacije, tabele, geografske karte, baze podataka itd. Podaci se ažuriraju u periodu od jedne do deset godina u zavisnosti od varijable i u zavisnosti od dostupnosti novih podataka.
Format podatakaSQL, CSV, PDF, HTML
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)http://www.fao.org/nr/water/aquastat/help/index.stm
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://www.fao.org/nr/water/aquastat/main/index.stm
KomentarRezultati pretraživanja mogu se preuzeti u CSV formatu

Radovi:

  1. Kummu, M., et al. (2012). Lost Food, Wasted Resources: Global Food Supply Chain Losses and their Impacts on Fresh Water, Cropland, and Fertilizer Use. Science of the Total Environment, 438, 477-489.
  2. Lele, U., Klousia-Marquis, M., & Goswami, S. (2013). Good Governance for Food, Water and Energy Security. Aquatic procedia, 1, 44-63.
  3. Müller, A., Schmidhuber, J., Hoogeveen, J., & Steduto, P. (2008). Some Insights in the Effect of Growing Bio-Energy Demand on Global Food Security and Natural Resources. Water Policy, 10(1), 83-94.
  4. Odegard, I. Y. R., & Van der Voet, E. (2014). The Future of Food – Scenarios and the Effect on Natural Resource Use in Agriculture in 2050. Ecological Economics, 97, 51-59.
  5. luschke, L. (2016). Dynamic Effluents: A Political Economy Analysis of the Water Sector in Lebanon. Master Thesis. Lund: Lund University.
  6. Wada, Y., de Graaf, I. E., & van Beek, L. P. (2016). High‐Resolution Modeling of Human and Climate Impacts on Global Water Resources. Journal of Advances in Modeling Earth Systems, 8(2), 735-763.
  7. Yedra, H., Mesa-Jurado, M. A., López-Morales, C. A., & Castillo, M. M. (2016). Economic Valuation of Irrigation Water in South-Eastern Mexico. International Journal of Water Resources Development, 32(6), 931-943.

Projekti:

  1. UN-Water Country Briefs Project (WCB), http://www.fao.org/land-water/databases-and-software/aquastat/un-waterwcb/en/
  2. UN-Water Federated Water Monitoring System (FWMS) and Key Water Indicator Portal (KWIP), http://www.fao.org/land-water/databases-and-software/aquastat/un-waterkwips/en/p
  3. Strengthening national water monitoring capacities in Benin and Ethiopia, http://www.fao.org/nr/water/aquastat/catalogues/FAO_LWDP_9.pdf
  4. Somalia Water and Land Information Management (SWALIM), http://www.faoswalim.org/