Izvori podataka u oblasti bezbednosti
Usled proširivanja i produbljivanja istraživačkog polja, bezbednost postaje područje primene raznovrsnih istraživačkih pristupa. Stoga istraživanje ovog kompleksnog fenomena zahteva analizu kako brojnih objektivnih dimenzija tako i ispitivanje subjektivnih značenja koja ljudi pripisuju određenim događajima i akterima. Celovito ispitivanje bezbednosti zahteva istraživački pristup koji je dovoljno otvoren da obuhvati brojne dimenzije i segmente tog područja društvenog života. Raznovrsnost i kompleksnost podataka koje je potrebno prikupiti i analizirati prilikom procene brojnih bezbednosnih indikatora zahtevaju planiranje metodološkog pristupa koji će omogućiti stvaranje obuhvatne iskustvene evidencije primenom različitih kvalitativnih i kvantitativnih metoda.
U istraživanjima u oblasti bezbednosti relativno pouzdani uvidi mogu se ostvariti sekundarnom analizom koja podrazumeva korišćenje postojećih skupova podataka, njihovo novo tumačenje, izvođenje nalaza ili primenu bilo kakvih analitičkih procedura koje prethodno nisu korišćene. Jedna od osnovnih prednosti korišćenja postojećih izvora podataka u istraživanju bezbednosti sadržana je u činjenici da takvi podaci mogu pružiti nezavisan uvid u problem koji se istražuje te se mogu plodno kombinovati sa uvidima koje istraživač stiče primenom drugih istraživačkih metoda (različiti tipovi intervjuisanja, posmatranja itd.). Prednosti korišćenja postojećih podataka sadržane su kako u srazmerno nižim troškovima prikupljanja tako i u činjenici da se ti podaci uglavnom odnose na širu populaciju.[1]
Usled ubrzanog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija tokom poslednjih petnaest godina, internet postaje sve važniji izvor podataka u naučnim istraživanjima. Znatan obim javno dostupnih statističkih podataka, indikatora, indeksa, izveštaja i infografika, odnosno baza podataka, danas pokriva različite dimenzije savremenih bezbednosnih problema. Veliki broj tih baza podataka odnosi se na različita pitanja bezbednosti, od oružanih sukoba do raznolikih dimenzija ljudske bezbednosti.
Cilj Kataloga baza podataka za istraživanja u oblasti bezbednosti
Analizom postojećih klasifikacija otvorenih baza podataka u oblasti bezbednosti stekli smo uverenje o potrebi kreiranja sveobuhvatnijeg kataloga koji bi omogućio širi uvid u postojeći korpus dostupnih podataka na internetu. Stoga je cilj Kataloga baza podataka za istraživanja u oblasti bezbednosti pružanje objedinjenog i detaljnog prikaza najčešće korišćenih baza podataka u oblasti bezbednosti i srodnim oblastima. Na taj način bi se domaći univerzitetski nastavnici i saradnici, istraživači, kao i studenti postdiplomskih studija podstakli na unapređenje kvaliteta svojih istraživanja, što bi doprinelo podizanju nivoa akademske diskusije i empirijskom uobličavanju studija bezbednosti. Sa druge strane, baze podataka prikazane u ovom Katalogu mogu biti značajan izvor informacija stručnjacima i praktičarima bezbednosti, kojima je u radu neophodna ozbiljna analiza i procena bezbednosnih problema.
Šta je Katalog baza podataka za istraživanja u oblasti bezbednosti?
Katalog predstavlja sveobuhvatan prikaz dostupnih baza podataka na internetu, koje se mogu plodno primenjivati u analizi različitih problema bezbednosti. U njemu je prikazano preko 120 baza podataka koje se, generalno, odnose na nekoliko oblasti: sukobe, oružane snage, mir i stabilnost, nacionalnu bezbednost, ljudsku bezbednost, zaštitu životne sredine, vanredne situacije, terorizam, kriminal i korupciju, ekonomiju, politiku itd. Taj spisak nije iscrpan, upravo zbog raznovrsnosti baza podataka koje su obuhvaćene. Nastojali smo da u Katalog uključimo najčešće korišćene svetske baze podataka, značajne za istraživanja u ovoj oblasti, u kojima su sadržani podaci za što više država sveta. Imajući u vidu izrazitu raznorodnost prikazanih baza podataka, a samim tim i podataka sadržanih u njima, osnovni kriterijum njihovog odabira bio je da se po sadržaju odnose na oblast bezbednosti u najširem smislu. Zbog toga su izostavljene nacionalne baze podataka koje sadrže podatke posredno vezane za oblast bezbednosti, s tim da ne treba izgubiti iz vida činjenicu da su podaci zvaničnih državnih institucija (npr. u Republici Srbiji podaci Republičkog zavoda za statistiku) već sadržani u mnogim bazama podataka koje smo obuhvatili Katalogom (npr. baze agencija Ujedinjenih nacija).[2] Tako podaci za Republiku Srbiju i bivšu Jugoslaviju mogu da se nađu u preko stotinu baza podataka koje sadrže podatke za ceo svet ili za evropske države, a taj zahvat je sličan i za pokazatelje o drugim državama Zapadnog Balkana.
Struktura Kataloga baza podataka za istraživanja u oblasti bezbednosti
Katalog čini nekoliko celina, od kojih su najvažniji pojedinačni pregledi odabranih baza podataka za istraživanja u oblasti bezbednosti. Uzimajući u obzir ograničenja koja se povezuju sa upotrebom sekundarnih izvora podataka, a koja se tiču osobenosti lokalnih prilika, načina na koji su podaci izvorno prikupljeni, respektabilnosti institucije koja je prikupljala podatke, metoda prikupljanja i sl., nastojali smo da pojedinačni prikazi baza podataka budu što detaljniji, kako bi potencijalni istraživači mogli preliminarno da procene pouzdanost i verodostojnost svakog izvora. Zbog toga smo kao polaznu osnovu za prikaz svake baze uzeli tabelu koju su koristili Pavlovićeva i saradnici u istraživanju baza o sukobima i bezbednosti iz 2008. godine,[3] a koju smo modifikovali i u znatnoj meri dopunili novim informacijama. Pojedinačni pregledi baza podataka stoga obuhvataju informacije poput vrste institucije u okviru koje je konkretna baza podataka kreirana, informacije o vezama s drugim bazama podataka, varijablama, metodologiji, vremenskom obuhvatu i obimu podataka, formatu u kojem se podaci mogu preuzimati, o uputstvu za korišćenje baze podataka i načinu pristupa bazi. Na taj način potencijalni istraživači mogu okvirno da procene pouzdanost podataka u bazi, kao i adekvatnost podataka iz baze za konkretna istraživanja. Kako bi čitaoci ostvarili dublji uvid u kvalitet baza podataka, pored „ličnih karti“, nalazi se referisana lista naučnih radova u kojima su korišćeni podaci iz konkretne baze. Primeri akademskih i stručnih radova, koje smo navodili nakon prikaza svake pojedinačne baze u Katalogu, dobra su ilustracija upotrebljivosti određene baze podataka. Navedeni radovi odnose se na najrazličitije teme iz oblasti bezbednosti poput građanskih sukoba, terorističkih napada, migracija, siromaštva, ekoloških rizika, oružanih snaga, političkih promena, ispitivanja straha od kriminala, bezbednosti gradova, sajber bezbednosti i sl. te osim ukazivanja na potencijalne istraživačke probleme, mogu ilustrovati različite postupke i metode koji se koriste u analizi podataka iz baza.
Na izradi preliminarnih pregleda baza podataka u svojstvu saradnika angažovali smo zainteresovane studente svih nivoa studija na Fakultetu bezbednosti. Nakon obuke, oni su imali zadatak da, pretraživanjem zvaničnih internet prezentacija baza podataka, prikupe osnovne informacije za izradu pojedinačnih pregleda baza podataka. Potom je svaki pregled prošao kroz višestruku recenziju koju su, pored recenzenata vršili i urednik i autori Kataloga baza podataka.
Pojedinačnim pregledima baza podataka moguće je pristupiti na dva načina:
- Spisak baza podataka sadrži abecedni pregled svih baza podataka koje su obuhvaćene Katalogom, a kojih ima preko 120. Preko ove stranice istraživači koji već znaju koje baze podataka se bave pitanjima od njihovog interesovanja, mogu da uporede više baza podataka i da dobiju precizniji uvid u to da li određena baza sadrži podatke koji su relevantni za njihovo istraživanje.
- Indeks varijabli sadrži detaljan spisak svih pojmova koji su sadržani u prikazanim bazama podataka. On je takođe i preporučen način pretraživanja Kataloga, jer je svakom pojmu (indeksu, varijabli, indikatoru, kategoriji, temi itd.) dodeljena jedna ili više baza podataka koje sadrže podatke vezani za datu pojavu ili pojam. Na taj način potencijalni istraživači mogu lako da identifikuju baze podataka koje su vezane za problem iz oblasti bezbednosti koji žele da istraže. Indeks je izrađen na osnovu opisa svake baze podataka, kao i varijabli na osnovu kojih se grupišu podaci u nekoj bazi.
Onlajn verzija Kataloga koja je pred vama, će u narednom periodu biti obogaćena pregledima novih baza podataka iz oblasti bezbednosti, dok će podaci u postojećim pregledima biti stalno proveravani i ažurirani u skladu sa promenama u samim bazama podataka.
[1] U Republici Srbiji, pored podataka Republičkog zavoda za statistiku, javno su dostupne i baze podataka mnogih drugih državnih institucija. Agencija za privredne registre omogućava pristup 21 registru o privrednim društvima, finansijskim izveštajima i svim registrovanim kompanijama, preduzećima i udruženjima, dok Centralni registar hartija od vrednosti sadrži sve podatke o vlasništvu registrovanih akcionarskih društava u Srbiji, a Narodna banka Srbije omogućava pretragu jedinstvenog registra računa za pravna lica. Takođe su dostupne baze podataka Agencije za borbu protiv korupcije, Uprave za javne nabavke, svih sudova u Republici Srbiji itd.
[2] Đurić, S. (2013). Istraživanje bezbednosti: kvalitativni pristup. Beograd: Fakultet bezbednosti.
[3] Pavlović, N.J., Hoshino, L.C., Mandel, D.R. & Dorn, A.W. (2008). Indicators and Indices of Conflict and Security: A Review and Classification of Open-Source Data. Toronto: Defence Research and Development Canada.