Pod bazama podataka možemo podrazumevati sve sistematizovane skupove kako strukturisanih tako i nestrukturisanih podataka i informacija, koji mogu biti u formi statističkih pokazatelja, izveštaja, pregleda i prikaza podataka, dokumenata, arhivske građe, skupova indikatora, indeksa, baza podataka o događajima i sl. Takve skupove podataka mogu kreirati međunarodne i/ili državne institucije, naučnoistraživačke i obrazovne ustanove, privatne kompanije, nevladine organizacije, kao i pojedinci za naučnoistraživačke, evidencione ili komercijalne svrhe.

Katalog baza podataka za istraživanja u oblasti bezbednosti moguće je pretraživati na dva načina. Pre pregleda pojedinačnih baza podataka nalazi se abecedni spisak naziva svih baza podataka obuhvaćenih Katalogom (Spisak baza podataka). Pored toga, uzimajući u obzir činjenicu da nismo klasifikovali baze podataka u Katalogu, umesto njihovog razvrstavanja po zadatim kategorijama smatrali smo primerenijim da ponudimo i spisak svih varijabli, odnosno indikatora, indeksa, kategorija, tema i oblasti (Indeks varijabli). Ovo je i preporučeni način pretrage Kataloga baza podataka, budući da jedna varijabla (indeks, indikator, kategorija itd.) može biti zastupljena u nekoliko različitih baza podataka. Pored svake varijable nalazi se broj/brojevi koji se odnose na broj baza podataka koje sadrže datu varijablu.

U većini slučajeva upotreba konkretnih baza podataka od istraživača zahteva posebna znanja i veštine koje se odnose na osnovno poznavanje računarskih programa za pregled, obradu i prikaz podataka. Najčešće je dovoljno poznavanje Microsoft Office paketa (sa akcentom na MS Excel programu), PDF čitača (Adobe Reader, Acrobat Reader) i pretraživanja interneta. Međutim, za upotrebu manjeg broja baza podataka potrebno je poznavanje specifičnih statističkih tehnika za obradu podataka u softverskim paketima poput SPSS, R, Oracle, ali i poznavanje programskog jezika SQL za kreiranje upita (videti sliku ispod). Takođe, na pojedinim internet prezentacijama baza podataka upućuje se na specijalizovane i često besplatne programe koji olakšavaju upotrebu podataka iz date baze, dok je na mnogim internet prezentacijama baza podataka trend omogućavanje korisniku da jednostavno prikazuje podatke u odnosu na upit koji sam postavi.

Veoma važna stavka o kojoj je potrebno razmišljati onda kad istraživač odluči da u istraživanju primeni podatke iz određene baze podataka, jeste i način na koji će konkretna baza biti referisana/navedena u izveštajima o istraživanju. Uobičajeno je da se na internet prezentaciji baze podataka nalazi preporučen način citiranja izvora baze. Takođe, nekad se prilikom citiranja kao izvor navodi institucija koja je kreirala bazu, dok je u nekim slučajevima to autor (ili autori) koji je objavio rad prilikom svakog ažuriranja baze, i u tom slučaju se napominje da bi trebalo citirati konkretan rad prilikom svakog korišćenja baze podataka (Pogledati primere 1a, 1b, 2a, 2b).

Primer 1a. Referisanje baze podataka u tekstu

„Prvi korak u empirijskom istraživanju sukoba je operacionalno određenje centralnog pojma. Građanski rat se određuje kao unutrašnji oružani sukob koji je za posledicu imao najmanje 1.000 smrti povezanih sa borbenim dejstvima u toku jedne godine. Ovo određenje rezultat je pionirskog rada Singera i Smola (Singer & Small, 1982; 1994) u okviru projekta Korelati rata (Correlates of War). U radu će biti korišćeni podaci koji se odnose na 161 državu u periodu 1960-1999. pri čemu je identifikovano 79 građanskih ratova“ (Collier & Hoeffler, 2004:565).

Collier, P. & Hoeffler, A. (2004). Greed and Grievance in Civil War. Oxford Economic Papers, 56(4), 563-595.

Primer 1b. Navođenje baze podataka u spisku referenci

Singer, D.J. and Small, M. (1994). ‘Correlates of War Project: International and Civil War Data, 1816-1992’, Data file, Inter-University Consortium for Political and Social Research, Ann Arbor, MI.

Small, M. and Singer, J.D. (1982). Resort to Arms: International and Civil War, 1816-1980, Sage, Beverly Hills, CA.

Primer 2a. Referisanje baze podataka u tekstu

Kako bi utvrdili efekte domaćeg (unutrašnjeg) i međunarodnog terorizma na razvoj afričkih država, Kusrav Gabuljev i Tod Sendler (2011) ispitivali su podatke za 51 afričku državu u periodu 1970-2007. (START, 2009). Jedan od ciljeva tog istraživanja bio je da se napravi razlika između uticaja terorizma i unutrašnjih, građanskih sukoba na ekonomski razvoj. Podaci o domaćem i međunarodnom (unutrašnjem i transnacionalnom) terorizmu preuzeti su iz Baze globalnog terorizma (Global Terrorism Database, GTD) za koju podatke prikuplja Nacionalni centar za proučavanje terorizma i odgovora na terorizam (National Consortium for the Study of Terrorism and Responses to Terrorism START) Univerziteta u Merilendu (Gaibulloev & Sandler, 2011).

Gaibulloev, K. & Sandler, T. (2011). The Adverse Effect of Transnational and Domestic Terrorism on Growth in Africa. Journal of Peace Research, 48(3), 355-371.

Primer 2b. Navođenje baze podataka u spisku referenci

National Consortium for the Study of Terrorism and Responses to Terrorism (START) (2009) Global Terrorism Database, CD-Rom. College Park, MD: University of Maryland.