poljoprivreda

UNdata

Naziv baze podatakaUNdata
(Portal UNdata)
Institucija United Nations Statistics Division, New York, USA
(Odeljenje za statistiku Ujedinjenih nacija, Njujork, SAD)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Agregat više baza
Veza sa drugim bazama podatakaPortal omogućava direktan pristup bazama podataka Ujedinjenih nacija, specijalizovanih agencija UN, kao i bazama podataka međunarodnih organizacija i institucija kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)
Opis baze podatakaU portalu su objedinjene glavne baze podataka Ujedinjenih nacija i agencija UN. Korisnicima je na taj način omogućen direktan pristup velikom broju statističkih podataka s jednog mesta. Namenjen je donosiocima političkih odluka, istraživačima, studentima, kao i svima koji su zainteresovani za podatke koje obuhvata.
Varijable20 kategorija: kriminal, obrazovanje, energetika, životna sredina, finansije, hrana i poljoprivreda, rod, zdravlje, HIV/AIDS, ljudski razvoj, baze indikatora, industrija, informacione i komunikacione tehnologije, rad, nacionalni računi, zvanična razvojna pomoć, stanovništvo, izbeglice, turizam, trgovina
Obim jedinica35 baza podataka sa preko 60 miliona jedinica
Vremenski obuhvatZavisi od konkretne baze podataka
MetodologijaPortal prikazuje podatke zvaničnih statističkih agencija država i podatke koji su prikupljeni od strane Odeljenja za statistiku UN, agencija UN i drugih međunarodnih agencija, kao i njihove procene i projekcije. Svi podaci sadržani u ovoj bazi su predstavljeni kao i u primarnim izvorima, bez ikakvih modifikacija od strane Odeljenja za statistiku UN.
Format podatakaHTML, XML, XLS/CSV
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)N/A
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://data.un.org/
KomentarN/A

Radovi:

  1. Ahmed, S., Li, Q., Liu, L., & Tsui, A. O. (2012). Maternal Deaths Averted by Contraceptive Use: An Analysis of 172 Countries. The Lancet, 380(9837), 111-125.
  2. Bijlsma, M., Dubovik, A., & Straathof, B. (2015). How Does Financial Market Structure Affect the Impact of a Banking Crisis? Economics Letters, 135, 144-147.
  3. Felbermayr, G. J., & Toubal, F. (2012). Revisiting the Trade-Migration Nexus: Evidence from New OECD Data. World Development, 40(5), 928-937.
  4. Sereti, I., Folkers, G. K., Meintjes, G., & Boulware, D. R. (2015). Towards a Scalable HIV Cure Research Agenda: The Role of Co-Infections. Journal of Virus Eradication, 1(4), 269–271.
  5. Wamala, S., Breman, A., Richardson, M. X., & Loewenson, R. (2010). Can the Millennium Development Goals Database be Used to Measure the Effects of Globalisation on Women’s Health in Sub-Saharan Africa? A Critical Analysis. Scandinavian Journal of Public Health, 38(4), 18-28.

FAOSTAT

Naziv baze podatakaFAOSTAT – FAO’s Corporate Statistical Database
(FAOSTAT – Statistička baza podataka FAO)
Institucija Food and Agriculture Organization of the United Nations¬ (FAO), Rome, Italy
(Organizacija UN za hranu i poljoprivredu, Rim, Italija)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Baza indikatora, statistički izveštaji, infografici
Veza sa drugim bazama podatakaN/A
Opis baze podatakaU bazi su prikazani statistički podaci na nacionalnom i regionalnom nivou iz oblasti poljoprivrede, ishrane, ribarstva i šumarstva. Pored toga, postoje podaci o obradivom zemljištu i populaciji. Podaci iz baze namenjeni su za upotrebu kako u naučne, tako i u praktične svrhe.
Varijable14 kategorija: proizvodnja, trgovina, poljoprivreda, upotreba zemljišta, bezbednost hrane, indikatori životne sredine, bilans hrane, cene, investicije, populacija, đubrivo i pesticidi, šumarstvo, indikatori istraživanja i razvoja u oblasti poljoprivrede, pomoć u hrani
Obim jedinica245 država i teritorija
Vremenski obuhvat1950-2017.
MetodologijaPodaci iz baze prikupljeni su iz javno dostupnih izvora, kao i upitnika koje Organizacija UN za hranu i poljoprivredu povremeno šalje vladama država.
Format podatakaHTML, CSV, XLS
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)N/A
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://faostat3.fao.org/home/E
KomentarN/A

Radovi:

  1. Erb, K. H. (2012). How a Socio-Ecological Metabolism Approach Can Help to Advance Our Understanding of Changes in Land-Use Intensity. Ecological economics, 76, 8-14.
  2. Godfray, H. C. J., et al. (2010). Food Security: The Challenge of Feeding 9 Billion People. Science, 327(5967), 812-818.
  3. Ingram, J. S. I., Gregory, P. J., & Izac, A. M. (2008). The Role of Agronomic Research in Climate Change and Food Security Policy. Agriculture, Ecosystems & Environment, 126(1), 4-12.
  4. Kindermann, G. E., McCallum, I., Fritz, S., & Obersteiner, M. (2008). A Global Forest Growing Stock, Biomass and Carbon Map Based on FAO Statistics. Silva Fennica, 42(3), 387-396.
  5. Müller, A., Schmidhuber, J., Hoogeveen, J., & Steduto, P. (2008). Some Insights in the Effect of Growing Bio-Energy Demand on Global Food Security and Natural Resources. Water Policy, 10(1), 83-94.
  6. Ray, D. P., Nayak, L., Ammayappan, L., & Nag, D. (2013). Energy Conservation Drives for Efficient Extraction and Utilization of Banana Fibre. International Journal of Emerging Technology and Advanced Engineering, 3(8), 296-310.

Ecological Footprint

Naziv baze podatakaEcological Footprint
(Ekološki otisak)
Institucija Global Footprint Network, Oakland, USA
(Mreža za globalni ekološki otisak, Ouklend, SAD)
Vrsta institucije Nevladina
Vrsta baze podataka Agregat više baza, infografici
Veza sa drugim bazama podatakaFAO, IEA, UN Comtrade, Intergovernmental Panel for Climate Change
Opis baze podatakaUzimajući u obzir odnos ponude i potražnje u prirodi, ekološki otisak predstavlja meru kojom se iskazuje koliko je biokapaciteta (biološki produktivnih delova zemlje i vode) potrebno za zadovoljenje čovekovih potreba (potreba za resursima i odlaganjem otpada koji čovek stvara). Na taj način, akademskoj, stručnoj, ali i široj javnosti na raspolaganju su podaci o brzini kojom trošimo prirodne resurse. Merenjem otiska određene populacije – pojedinaca, gradova, poslovne zajednice, naroda ili čitavog čovečanstva – dobija se procena ljudskog pritiska na planetu Zemlju (opterećenosti planete) što pomaže efikasnijem upravljanju ekološkim resursima.
VarijableU okviru proizvodnje neophodne za zadovoljenje ljudskih potreba postoji pet varijabli: poljoprivredna proizvodnja, uzgoj stoke, uzgoj ribe i drugih kultivisanih vodenih zajednica, proizvodnja drvne šumske građe i proizvodnja ugljen-dioksida. Tipovi zemlje koja se koristi za zadovoljenje ljudskih potreba izraženi su preko šest varijabli: njive, pašnjaci, morski i slatkovodni ribnjaci, šume, oblasti koje služe neutralizaciji emisija otpada (trenutno samo u pogledu ugljen-dioksida) i naseljene oblasti predviđene za smeštaj ljudi i druge infrastrukture.
Obim jedinica242 države i teritorije
Vremenski obuhvat1961-2013.
MetodologijaPodaci se prikupljaju iz brojnih izvora poput baza podataka UN agencija (FAO, IEA, UN Comtrade i drugi statistički podaci UN), Međuvladinog panela o klimatskim promenama, kao i studija predstavljenih u naučnim časopisima i tematskim zbornicima. Prema zadatoj formuli, kombinacijom odgovarajućih varijabli i određenih koeficijenata (faktor prinosa i faktor ekvivalencije), izračunava se ukupni ekološki otisak izražen (najčešće) u globalnim hektarima (gha), kao i ukupni biokapacitet na planeti Zemlji.
Format podatakaCSV, HTML, PDF
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)http://www.footprintnetwork.org/faq/
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://www.footprintnetwork.org/our-work/ecological-footprint/
KomentarNa stranici http://www.footprintnetwork.org/ecological_footprint_nations/ nalazi se interaktivna mapa sveta na kojoj je moguće pretraživati podatke o državama koje karakteriše ekološki deficit, odnosno ekološke rezerve, podatke o ukupnom ekološkom otisku i otisku po glavi stanovnika, kao i podatke o ukupnom biokapacitetu i biokapacitetu po glavi stanovnika za period 1961-2012.

Radovi:

  1. Baabou, W., Grunewald, N., Ouellet-Plamondon, C., Gressot, M., & Galli, A. (2017). The Ecological Footprint of Mediterranean Cities: Awareness Creation and Policy Implications. Environmental Science & Policy, 69, 94-104.
  2. Iha, K., Poblete, P., Panda, D., & Sebastian, W. (2015). A Footprint Analysis of ASEAN: Ensuring Sustainable Development in an Increasingly Resource Constrained World. Asian Biotechnology & Development Review, 17(2), 57-67.
  3. Clarvis H., Halle, M., Mulder, I., & Yarime, M. (2014). Towards a New Framework to Account for Environmental Risk in Sovereign Credit Risk Analysis. Journal of Sustainable Finance & Investment, 4(2), 147-160.
  4. Li, X., Tian, M., Wang, H., Wang, H., & Yu, J. (2014). Development of an Ecological Security Evaluation Method Based on the Ecological Footprint and Application to a Typical Steppe Region in China. Ecological Indicators, 39, 153-159.
  5. Huang, Q., Wang, R., Ren, Z., Li, J., & Zhang, H. (2007). Regional Ecological Security Assessment Based on Long Periods of Ecological Footprint Analysis. Resources, Conservation and Recycling, 51(1), 24-41.