globalizacija

World Value Survey

Naziv baze podatakaWorld Value Survey (WVS)
(Globalno ispitivanje stavova)
Institucija World Value Survey Association, Stockholm, Sweden
(Asocijacija za globalno ispitivanje stavova, Stokholm, Švedska)
Vrsta institucije Akademska/naučna/međunarodna
Vrsta baze podataka Istraživanja javnog mnjenja
Veza sa drugim bazama podatakaAfrobarometer, Arab Barometer, Asian Barometer, Eurobarometer, European Social Survey, European Values Study, Gallup International, World Poll, Global Barometer Surveys, Latino Barometro, Pew Global Surveys, World Association of Public Opinion Research
Opis baze podatakaBaza obuhvata podatke o promenama stavova, vrednostima i motivaciji ljudi širom sveta. Istraživači u oblasti politikologije, sociologije, socijalne psihologije, antropologije i ekonomije koriste ovu bazu za analizu tema poput ekonomskog razvoja, demokratizacije, religije, rodne ravnopravnosti, socijalnog kapitala i ličnog blagostanja. Podatke koriste i vladini zvaničnici, novinari, studenti, kao i saradnici u UN-Habitat, UNDP, Svetska banka itd., kako bi ispitali povezanost kulturnih faktora i razvoja.
Varijableindikatori su grupisani u 14 kategorija: razvoj demokratije, tolerancija prema strancima i etničkim manjinama, ravnopravnost polova, uloga religije i promena stepena religioznosti, uticaj globalizacije, stavovi o životnoj sredini, posao, porodica, politika, nacionalni identitet, kultura, različitost, nebezbednost i subjektivni osećaj blagostanja
Obim jedinica61 država (u poslednjem krugu istraživanja)
Vremenski obuhvat1981-2014. (u toku je sedmi krug istraživanja za period 2014-2018)
MetodologijaWVS kao osnovni metod prikupljanja podataka koristi ankete. Uzorak se najčešće utvrđuje na osnovu izvoda iz nacionalnih demografskih statističkih podataka. Osnovne faze istraživanja su uzorkovanje, dizajn upitnika, prikupljanje podataka, analiza prikupljenih podataka i pisanje izveštaja.
Format podatakaPDF, XSL, SPSS, STAT, SAS, ACSII
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)http://www.worldvaluessurvey.org/WVSContents.jsp
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresawww.worldvaluessurvey.org/wvs.jsp
KomentarN/A

Radovi:

  1. Ahern, K. R., Daminelli, D., & Fracassi, C. (2015). Lost in Translation? The Effect of Cultural Values on Mergers Around the World. Journal of Financial Economics, 117(1), 165-189.
  2. Campante, F. R., & Chor, D. (2012). Why was the Arab World Poised for Revolution? Schooling, Economic Opportunities, and the Arab Spring. The Journal of Economic Perspectives, 26(2), 167-187.
  3. Easterlin, R. A. (2015). Happiness and Economic Growth – The Evidence. In: W. Glatzer, L. Camfield, V. Møller & M. Rojas (Eds.). Global Handbook of Quality of Life (pp. 283-299). Dordrecht: Springer Netherlands.
  4. Martinneli, A. (2015). From World System to World Society? Journal of World-Systems Research, 11(2), 241-260.
  5. Stevenson, B., & Wolfers, J. (2013). Subjective Well-Being and Income: Is There Any Evidence of Satiation?. The American Economic Review, 103(3), 598-604.
  6. Tausch, A., & Heshmati, A. (2016). Islamism and Gender Relations in the Muslim World as Reflected in Recent World Values Survey Data. Society and Economy, 38(4), 427-453.
  7. Valente, R. R., & Berry, B. J. (2016). Dissatisfaction with City Life? Latin America Revisited. Cities, 50, 62-67.
  8. Van de Vijver, F. J., Van Hemert, D. A., & Poortinga, Y. H. (Eds.) (2015). Multilevel Analysis of Individuals and Cultures. London: Psychology Press.

Public Opinion – Eurobarometer

Naziv baze podatakaPublic Opinion - Eurobarometer
(Javno mnjenje - Evrobarometar)
Institucija Public Opinion Analysis sector of European Commission, Brussels, Belgium
(Odeljenje za analizu javnog mnjenja Evropske komisije, Brisel, Belgija)
Vrsta institucije Međunarodna
Vrsta baze podataka Statistički izveštaji, istraživanja javnog mnjenja
Veza sa drugim bazama podatakaN/A
Opis baze podatakaEvrobarometar predstavlja istraživanja javnog mnjenja koje periodično sprovodi Evropska komisija. Cilj je praćenje i ispitivanje javnog mnjenja u državama koje su članice Evropske unije, kao i u državama kandidatima za članstvo. Podaci iz baze mogu pomoći pri izradi analiza, donošenju odluka i evaluaciji rada Evropske unije. Upitnici obuhvataju najvažnije teme koje se tiču državljanstva u Evropskoj uniji: proširenje EU, stanje društva, zdravlje, kultura, informacije, tehnologija, životna sredina, valuta, odbrana itd.
Postoje četiri evrobarometra: standardni, specijalni, brzi (fleš) i kvalitativni.
Varijable49 grupa/kategorija pitanja koje se mogu grubo podeliti u oblasti poput: poverenje u Evropsku uniju i njene institucije, lični odnos prema EU i njenim institucijama, ekonomija i valuta EU, problemi EU država i njenih institucija, budućnost EU, spoljna i bezbednosna politika, migracije, globalizacija
Obim jedinica35 država
Vremenski obuhvat1971-2017.
MetodologijaMetodologija varira u zavisnosti od vrste evrobarometra. Podaci za standardni barometar prikupljaju se preko direktnih intervjua. Specijalni barometri predstavljaju dubinske tematske studije. Brzi (fleš) barometar podrazumeva sprovođenje telefonskih intervjua. Kvalitativni evrobarometar jeste dubinska studija koja za cilj ima ispitivanje osećanja, motivaciju i reakcije pripadnika određene društvene grupe s kojom se obično obavlja fokus-grupni intervju.
Format podatakaPDF, HTML
Upustvo za korišćenje baze podataka (link)N/A
Pristup bazi podatakaBaza je otvorena bez posebnih uslova za pristup
Internet adresahttp://ec.europa.eu/COMMFrontOffice/publicopinion/index.cfm
KomentarN/A

Radovi:

  1. Bennie, J. A., Chau, J. Y., van der Ploeg, H. P., Stamatakis, E., Do, A., & Bauman, A. (2013). The Prevalence and Correlates of Sitting in European Adults-A Comparison of 32 Eurobarometer-Participating Countries. Int J Behav Nutr Phys Act, 10(1), 1-13.
  2. Gelissen, J. P., van Oorschot, W. J., & Finsveen, E. (2012). How Does the Welfare State Influence Individuals’ Social Capital? Eurobarometer Evidence on Individuals’ Access to Informal Help. European Societies, 14(3), 416-440.
  3. Guio, A. C., Fusco, A., & Marlier, E. (2009). A European Union Approach to Material Deprivation Using EU-SILC and Eurobarometer Data, IRISS Working Paper Series 19 Differdange: CEPS/INSTEAD.
  4. Lehtinen, V., Sohlman, B., & Kovess-Masfety, V. (2005). Level of Positive Mental Health in the European Union: Results from the Eurobarometer 2002 Survey. Clinical Practice and Epidemiology in Mental Health, 1(1), 1-7.
  5. Leong, C. H., & Ward, C. (2006). Cultural Values and Attitudes toward Immigrants and Multiculturalism: The Case of the Eurobarometer Survey on Racism and Xenophobia. International Journal of Intercultural Relations, 30(6), 799-810.
  6. Nissen, S. (2014). The Eurobarometer and the Process of European Integration. Quality & Quantity, 48(2), 713-727.
  7. Sjöström, M., Oja, P., Hagströmer, M., Smith, B. J., & Bauman, A. (2006). Health-Enhancing Physical Activity across European Union Countries: The Eurobarometer Study. Journal of Public Health, 14(5), 291-300.
  8. Testa, M. R. (2007). Childbearing Preferences and Family Issues in Europe: Evidence from the Eurobarometer 2006 Survey. Vienna Yearbook of Population Research, 5, 357-379.
  9. Testa, M. R. (2012). Family Sizes in Europe: Evidence from the 2011 Eurobarometer Survey. Vienna: Vienna Inst. of Demography.
  10. Vandenbrande, T., Coppin, L., & Van der Hallen, P. (2006). Mobility in Europe. Analysis of the 2005 Eurobarometer Survey on Geographical and Labour Market Mobility. Dublin: Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions.